Još te nešto čini izuzetnom

Ti si draga otišla od mene
al' iz srca nećeš nikad
nikad tako ja voleo nisam
a i sumnjam da ću ikad

Još te nešto čini izuzetnom
ne samo lepota
voleo sam te, i voleću te
do kraja života

Ja sam srećo navik'o na tugu
sam za stolom sedim često
nikad neće da zauzme druga
u mom srcu tvoje mesto

Znam do kasno prozori ti svetle
tek pred zoru snu se predaš
slutim draga da uzdišeš često
i kroz suze slike gledaš